Rizici i mogućnosti u mađarskoj privredi

Najveći rizik izaziva kontinuirani rast cena, odnosno inflacija. Inflacija je pojava stara koliko i novac, poznata još od Feničana. Naš novac sve manje vredi, što znači da za isti proizvod moramo da plaćamo sve više.

Inflacija, ilustrovana prirodno-naučnim primerom, možda bi se najbolje mogla uporediti sa groznicom karakterističnom za ljudsko telo. Ljudsko telo ima prirodnu temperaturu, koja jednostavno proizilazi iz činjenice da telo živi, diše, radi i funkcioniše. Ova funkcija zahteva energiju, a proizvodnja i korišćenje, kao i protok energije kroz telo, uključuje proizvodnju toplote.

Krv i krvni sistem koji prenose energiju iz jedne ćelije u drugu unutar tela mogu da se preslikaju i u privredi, gde ulogu krvi igra novac, štaviše, protok novca. Zato, rad privrede i ovde uključuje proizvodnju toplote, odnosno inflaciju.

Međutim, osim što je neophodna za funkcionisanje privrede, inflacija deluje i destruktivno. Čak i relativno nisko oslabljenje novčanice od oko 5% znači da će svakih 100 Forinti izgubiti kupovnu moć za 14 Forinti u roku od 3 godine. U slučaju trajno veće stope, recimo iznad 10%, ovaj gubitak iznosi čak 25 Forinti za isti vremenski period.

Drugi takav faktor rizika je evolucija kursa forinte. Ako pogledamo grafikon evro/forinta u poslednjih 10 godina, videćete da uprkos velikim fluktuacijama, ali i dalje u trendu, forinta slabi u odnosu na zajedničku evropsku valutu za oko 2,5% godišnje. Iako je ovaj trend povoljan za izvozne kompanije, za to vreme svi privredni subjekti plaćaju cenu.